Artist

Admin

Regia

Voja Soldatović

Direzione d'orchestra

Aleksandar Kojić

Cantante

Tenore

Stevan Karanac

Manrico

Željka Milanović

Scenografia

Dalibor Tobdžić

Costumi

Jasna Petrović-Badnjarević

Direzione del coro

Vesna Kesić-Krsmanović

Luci

Marko Radanović

Baritono

Željko R Andrić

Il Conte di Luna

Soprano

Danijela Jovanović

Leonora

Verica Pejić

Svitlana Dekar

Mezzosoprano

Marina Pavlović Barać

Azucena

Violeta Srećković

Višnja Radosav

Aleksandar Saša Petrović

Basso

Goran Krneta

Ferrando

Stahinja Đokić

Maja Andrić

Ines

Igor Ksionžik

Ruiz

Vladimir Zorjan

Un vecchio zingaro

Branislav Stankov

Aleksandar Tolimir

Un messo

SNP Novi Sad

Orchestra

Orkestra Opere SNP

Others

The SNP Choir

italiano

Il trovatore

Novi Sad

Serbia

SNP (Serbian Nationl Theatre)

Il trovatore Verdi

Public

Approvato

Ђузепе Верди
ТРУБАДУР

опера у три чина

Либрето: Салваторе Камарано и Леоне Емануеле Бардаре, према А. Гарсији Гутјересу
Диригент: Александар Којић / Ђанлука Марчано
Редитељ: Воја Солдатовић
Сценографска адаптација: Далибор Тобџић
Костимограф: Јасна Бадњаревић
Диригент Хора: Весна Кесић Крсмановић
Режију обнавља: Катарина Матеовић Тасић
Сценски покрет: Драган Јеринкић
Дизајнер светла: Марко Радановић

Прво извођење опере: Рим, Театар Аполо, 19. јануар 1853.
Прво извођење у СНП: 17. фебруар 1921.
Премијера: 4. октобар 2008, сцена „Јован Ђорђевић“
Обнова: 26. јануар 2019, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје два сата и тридесет минута, с две паузе.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.

U traganju za novim libretom, po završetku Rigoleta (1851), Verdi se ponovo prihvatio literature. Ovaj put pažnju mu je privukla drama Trubadur (El trovador), tada mladog španskog autora Antonia Garsije Gutjeresa (Antonio Garcia Guttierez), poznatog predstavnika španskog romantizma. Privukao ga je lik Ciganke Acučene, žene s neobičnim i „jedinstvenim“ karakterom, kako je Verdi govorio. Libretista Salvatore Kamarano (Salvatore Cammarano), s kojim je majstor već sarađivao, dobio je novi zadatak. Na žalost nije uspeo završiti Trubadura, umro je 1852. godine, a zadatak je preuzeo njegov mlađi kolega Emanuel Bardare (Emanuele Bardare). Tehnički deo partiture završio je Vedi za samo četiri nedelje.

Premijera opere Trubadur 19. januara 1853. bila je izvedena zaista pod dramatičnim okolnostima. Rimska publika stajala je u blatu i vodi do gležnja pred blagajnom Apolo teatra, jer se Tibar tih dana izlio preko svojih obala i poplavio rimske ulice. Uspeh premijere bio je pravi trijumf, od tog trenutka opera je započela svoj put po svetu koji i danas traje.

Muzika u Trubaduru je spontana, izvire iz srca i pleni svojom snagom i neposrednošću u arijama, ansamblima, duetima. Ceo materijal podelio je na četiri čina i svakome dao dramaturški vrlo jasan naslov: duel, manastir, Ciganka i otmica. On je razbio shematizaciju italijanske operske libretistike. Duboko je zahvatio u dramu i muzički karakter likova gledajući u svojim operskim junacima najpre ljude, čoveka sa svim njegovim dobrim i lošim osobinama. U jednoj takvoj romantičarskoj naivnoj fabuli srećemo nekoliko tema. Glavna tema iz koje rezultira i sama ideja opere je osveta Ciganke. Kontrastna tema, ako je tako možemo nazvati, je osveta grofa Lune. Najsnažnija dramatička snaga leži u Acučeni čiji nagon i strast stavljaju radnju u pokret. „Moraju se obe velike strasti te žene, Acučene, ostaviti da traju do kraja, ljubav prema Manriku i divlja žeđ za osvetu majke“. Druga tema je tema ljubavi. Ljubav Manrika i Leonore s jedne strane, a druga, ljubav Lune prema Leonori. Treća tema je politička borba između dvaju knezova u čijim se taborima nalaze i dva suparnika, Manriko i Luna. Tragična sudbina Manrika, Leonore, Acučene i Lune može se shvatiti jedino u romantičarskom konceptu opere – o ideji fatalnosti, a to je: prokletstvo i kazna sudbine se ne može izbeći.

U svojoj osnovnoj karakteristici to je prava italijanska opera, ili bolje reći prava drama, gde i belkanto i drama čine celinu. Može se slobodno reći da se u operi Trubadur izražavaju spontano i iskreno karakteristike njegovog genija i njegove umetnosti.

српски

Il trovatore by Verdi, Da (2021/2021), Diretto da Voja Soldatović,, Direttore d'orchestra Aleksandar Kojić, Željka Milanović, SNP (Serbian Nationl Theatre), Novi Sad, Serbia

Crediti di rappresentazione (Cast e team di produzione )

Cast

Team creativo

Ensemble

Programma, informazioni e sinossi

Video

Foto

Ulteriori letture

Date e sedi delle rappresentazioni

Sedi