Organization

The Days of Mokranjac

Scenografia

Nebojša Bradić

Kostiumy

Dragana Ognjenovic

Reżyseria

Goran Marković

Choreografia

Mirko Knežević

Reżyseria światła

Srđan Jovanović

Assistant Director

Masa Neskovic

Dyrygent

Vesna Curcic-Petrovic

Śpiewak

Predrag Ejdus

Erih Hec

Vojin Ćetković

Petar Radovanovic

Tihomir Stanic

August Von Meistner

Srdjan Timarov

Dimitrije Stakic

Petar Bencina

Joakim Vaserman

Andrijana Oliveric

Ankica Stankovic

Branislava Podrumac

Vidosava Vida Rosic

Miodrag Radonjic

Dusan Stankovic

Milos Andjelkovic

Vukasin Tanaskovic

Rade Cosic

Lazar Lazo Draco

Andrija Kuzmanovic

Kristifor Kica Kaludjerovic

Little Secrets

Belgrad

Serbia

Madlenianum

Public

Approved

Little secrets on our stage
… The group of artists determined to establish a theatre in Belgrade, at the most difficult days, faces a pre-war turmoil, participate and act during the Second World War, prepares the play while bombs are falling over the occupied capital, when bare lives are saved, when people are praying, crying, struggling and reaching for a weapon. Period of German occupiers, spyware invasions, and the wealth of the spirit of miraculous patrons of the arts is a part of the story that follows with a series of characters, many of which are real and make the spinning drama, but also a love that grows in the midst of bloody events. Fate of the heroes are accompanied with a retrospective of our “popular” music, which at that time gained increasing popularity, and genre of the work, characterized as “a piece with singing”, follows this miraculous path of creation the theatrical piece, as well as theatre institutions in liberated Belgrade in parallel with the development of our music…
…Love and death, unusual character development, as well as the emergence of the theatre, the existence of people of all strata – the bourgeoisie and the rich, young communists, the German occupying forces, soldiers, beautiful, young girls – make a drama exciting and unexpected resolution. Music of that time makes this piece unique. When dramatic events reach a climax, then music talks and it was composed by Zoran Simjanović, one of our most prolific creators…
Branka Radovic, PhD

Author about the play
The subject of interest of this play is the theatre troupe, drama group that really existed, created before the World War II and acting during the war and after it, being the driving force of Belgrade Drama Theatre in its famous years and which broke up before the end of fifties, immediately after its taking part in creation of a new theatre – Atelier 212.
The way I am telling this story is appropriate for dramatic form: we will deal with individual destinies of its protagonists, but we will simultaneously observe what happens with society during that twenty-year period. Certainly, I am interested in the very phenomenon of the theatre and acting as the weirdest of all arts. That is why the actors are in the first plan, their lives, artistic development, intimacy, love troubles and everything that makes life behind a theatre curtain.
In parallel with the story development, the events will be accompanied by popular hits of the era. Perhaps it is worth mentioning that Little Secrets shall as well be a kind of the retrospective of pop music in the period from 1939, when our story begins, during the war and German occupation, up to 1958 when the series finishes. Maybe we should add a dance, an important segment of this kind of theatre expression. This combination gave birth to a genre that could be called a piece with singing and dancing. This is the closest benchmark. Little secrets are neither drama nor musical, but something else.

Goran Marković (1946, Belgrade) studied the film directing in Prague (1965-1970). Until 1976, he filmed documentaries for the needs of television program, and then began making feature films: Special Education, National Class, Masters, masters, Variola vera, Taiwan Canasta, Déjà vu, The Meeting Point, Tito and Me, Slapstick tragedy, Serbia year zero, Cordon, The Tour and Forger. He attempted to make the theatre carrier as a director in the plays: Market day by Aleksandar Popovic, Belgrade Trilogy by Biljana Srbljanovic, Orange Peel by Maja Pelević, Therapy by J. Cvetanovski and The Golden Calf by Iljfo and Petrov. He wrote theater plays: The Tour, Speech Flaw, Eighth Session, or Life is a dream, Couples, Villa Sachino, Pandora’s Box, Delirium tremens, Forger and Doctor D. The last four works he directed himself. He has published books: Czech school does not exist, Tito and Me, One Year, the Eighth Session and other plays, Little secrets and the Fictional life. Marković is a professor emeritus at Belgrade Faculty of Dramatic Arts.

Nebojša Bradić (1956, Trstenik) graduated at the Faculty of Scenic Art in Belgrade. From 1981 to 1996 he worked as director, art director and head of the Krusevac Theatre. He was the head of the Atelje 212 theatre from 1996 to 1997 and the head director of the National Theatre from 1997 till 1999, and from year 2000 till 2008, he was the manager and the artistic director of the Belgrade Drama Theatre. He was the Minister of Culture and Information in the Government of Serbia from July 7th 2008 till March 14th 2011. He has directed more than 80 plays in Serbian, Croatian, Slovenian, Bosnian and Greek theatres, with special affinity towards contemporary domestic literature and dramatization (The Damned Yard, The Dervish and Death, The Golden Fleece, The Roots, The Fortress, The Last Sailing).  He has directed operas and musicals (Nana, Carmen, Les Miserable, Rebecca, and Spring Awakening). Theatre shows by Nebojsa Bradic were performed in theatres throughout the former Yugoslavia, Europe and the United States. He is founder of the Belgrade Dance Festival and the Danube Fest. He is the author of dramas: My Brother and Night in the pub Titanic. He worked in set design of opera, ballet and drama performances. He is the author of numerous essays on theater and literature. He was a professor of acting at the Belgrade Academy of Fine Arts. He is the recipient of important Serbian and international theatre awards. He won nine awards as director at the Joakim Vujic Theatre Festival and the Sterija Awards for best modern theatre adaptation, dramatization and directing, award for best director at the International Festival Joakiminterfest and International classics festival in Vrsac, the ring with the image of Joakim Vujic for outstanding contribution to the Principality-Serbian theater, Golden Knight for direction of The Golden Fleece by B.Pekić in Moscow, an award for the dramatization of the play The Dervish and Death by Mesa Selimovic in Istanbul, etc.
The word of the composer
When Goran told me he wanted to make Little secrets as a piece with singing (we think it is ideal for Serbia), we immediately entered the discussion about what music is that which extends from 1939 to the sixties of the 20th century. At first we thought that those should be popular songs of the time, and then we decided to make the original compositions similar to the music of that time, which could at the same time be hits sang nowadays. We needed the songwriter and we found him in great poet Branko Stefanovic. I’ve thought about the orchestra that plays that kind of music, starting from Django Renart and Grapelija, to sixties’ rock and roll. That orchestra is The Hot Club of Belgrade, and when we found all that, we rounded the idea. I tried to make music pop music, but also to be related with the action of the play. You will see for yourself if I succeeded.

Zoran Simjanović (1946, Belgrade) graduated at the Belgrade Faculty of Music Art. He started to deal with rock music early and he founded and played in some of the most recognized rock bands (Siluete, Elipse). Since 1975, he has been dealing with scenic music. Most of his work is electronic-based, with folk motifs and rock music. He has written music scores for 65 feature films, 45 theatre plays, more than 50 TV films and TV series, and more than 500 advertising films and clips. He won many awards in all of these areas. Feature films he wrote music for have been awarded at all important festivals worldwide (Cannes, Venice, Montreal, Manila, San Sebastian, Valencia, Corse, Istanbul, etc.). He composed scores for all Belgrade theatres, as well as for the musical plays Joys of Belgrade and The Fish in the Sea and several cabarets. With Paolo Magelli he worked on the Paris version of Machiavelli’s The Mandrake. Since 1993 he has been a professor of applied music at the Faculty of Scenic Arts in Belgrade. From 1999 to 2002 he was giving lectures in the same field at the Academy of Music Art in Belgrade, and from 2000 to 2002 at the Faculty of Scenic Arts in Cetinje, Montenegro. He also lectured at Dunav Film School, Post-Secondary School of Electrical Engineering and Braća Karić Academy of Fine Arts, as well as at the Art Academy in Banja Luka.
In 2002 he was given the Award of the City of Belgrade for Radio, Television and Film Making (for the music score in the feature film Cordon by Goran Markovic and the CD box entitled One Theme – One Film) He was awarded by the Association of Film Critics FIPRESCI Award for best music for the feature films The Tour and The Forger by Goran Markovic (2009 and 2013), and in 2012 at the Palic European Film Festival he won the award Lifka. In 2014 festival Cinema City awarded him the prize for his contribution to the film industry (awarded at the concert Pictures from films in Novi Sad on the occasion of centenary of death of Stevan Mokranjac). In 2013, at the concert in Sava Centre, organized on the occasion of a century of Serbian Film, his composition Pictures from films composed specially for the choir Collegium Musicum was performed. The Belgrade Philharmonic Orchestra in a New Year concert performed his composition, specially written for the occasion, Film suite with 15 movements (films). His symphony New Ideas had its premiere at Kalemegdan (Belgrade Fortress) and it is the first symphony to be written and performed in the independent Republic of Serbia. He is a member of the European Film Academy (EFA) and also a member of ASIFA (International animated film association) and SACEM (French Association of Music Composers).

English

Мале тајне на нашој сцени
…Дружина уметника решена да у најтежим данима оснује позориште у Београду, суочава се са предратним немиром, учествује и делује у току Другог светског рата, прави представу када падају бомбе по окупираној престоници, када се спасавајау голи животи, када се моли, плаче, бори и посеже за оружјем. Доба немачких окупатора, шпијунских провала, богатство духа чудесних мецена уметности, део су приче која следи уз низ ликова од којих су многи стварни и чине колоплет драме, али и љубави која расте у окриљу крвавих догађаја. Судбине јунака прати ретроспектива наше „забавне“ музике која је у то време стицала све већу популарност, па жанр дела, означен као „комад с певањем“, прати тај чудесни пут настајања позоришног комада, али и позоришних институција у ослобођеном Београду паралелно с развојем наше музике …
…Љубав и смрт, необични развој ликова, као и настанак позоришта, постојање свих слојева људи буржоазије и богаташа, младих комуниста, немачких окупатора, војника, лепих, младих девојака чине драму узбудљивом, а разрешење неочекиваним. Музика тога доба чини овај комад јединственим. Када драмска догађања досегну врхунац, онда проговори музика, а њу је компоновао Зоран Симјановић, један од наших најплоднијих стваралаца…                                                                                                                                  Др Бранка Радовић

Аутор о делу
Главно лице овог комада је позоришна дружина, драмска трупа која је стварно постојала. Настала пред Други светски рат, трупа је деловала током рата и после њега и била је покретачка снага Београдског драмског позоришта у његовим славним годинама, а распала се крајем педесетих година прошлог века, непосредно пошто је учествовала у рађању једног новог театра – Атељеа 212.
Начин на који представљам ову хронику примерен је драмској форми: бавим се појединачним судбинама њених актера, али истовремено посматрам шта се дешава са друштвом кроз тај двадесетогодишњи период. Наравно, интересује ме и феномен самог позоришта и глуме као најчудније од свих уметности. Због тога су у првом плану глумци, њихови животи, уметничке фазе кроз које пролазе, личне драме и све оно што чини живот иза позоришне завесе.
Паралелно с развојем приче, догађаје прате шлагери из те епохе. Можда је важно напоменути да су Мале тајне и својеврсна ретроспектива забавне музике у периоду од 1939, када наша прича почиње, за време рата и немачке окупације, па све до 1958, када се наша прича завршава. Можда би требало додати и плес, важан сегмент ове врсте позоришног изражавања. Ова комбинација изнедрила је жанр који бих могао назвати комад с певањем и плесом. То је најближа одредница. Мале тајне нису ни драма, нити мјузикл, већ нешто треће.

Горан Марковић (1946, Београд), студирао је филмску режију у Прагу од 1965. до 1970. године. До 1976. године је за потребе телевизијског програма радио документарне, а потом је почео да снима игране филмове: Специјално   васпитање,  Национална  класа, Мајстори, мајстори, Вариола вера, Тајванска канаста, Већ виђено, Сабирни центар, Тито и ја, Урнебесна трагедија, Србија године нулте, Кордон, Турнеја и Фалсификатор. Опробао се и као редитељ позоришних представа: Пазарни дан А. Поповића, Београдска трилогија Б. Србљановић, Поморанџина  кора М. Пелевић, Терапија Ј. Цветановског и Златно теле Иљфа и Петрова. Аутор је позоришних  комада: Турнеја, Говорна мана, Осма седница или живот је сан, Парови, Villa Sachino, Пандорина кутija и Делиријум тременс, Фалсификатор и Доктор Д. Последња  четири дела сам је и режирао. Објавио  је књиге: Чешка школа не постоји, Тито и ја, Година дана, Осма седница и друге драме, Мале тајне и Измишљени живот. Професор емеритус је на Факултету драмских уметности у Београду.

Небојша Брадић (1956,Трстеник), дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. године радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. је био управник Атељеа 212, од 1997. до 1999. управник Народног позоришта у Београду, а од 2000. до 2008. управник и уметнички директор Београдског драмског позоришта. Функцију Министра културе и информисања у Влади Републике Србије обављао је од 2008. до 2011. године. Режирао  је више од 80 представа у српским, хрватским, словеначким, босанским и грчким театрима, са  посебним  афинитетом  за савремену домаћу  литературу  и драматизацију (Проклета авлјиа, Дервиш и смрт, Златно руно, Корени, Тврђава, Последња пловидба) као и  опере и мјузикле (Nanna, Кармен, Јадници, Ребека, Буђење пролећа). Његове представе игране су у позориштима  бивших југословенских република, широм Европе и у САД. Оснивач  је Београдског фестивала игре и Дунавфеста. Аутор  је драма: Мој брат и Ноћ у кафани Титаник. Радио је сценографије оперских, балетских и драмских представа. Аутор је бројних есеја о позоришту и литератури. Био је професор глуме на Академији лепих  уметности у  Београду. Добитник  је значајних домаћих и иностраних награда: девет награда за режију на Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић, Стеријине награде за најбољу савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију, награда за најбољу режију на Јоакиминтерфесту и Међународном фестивалу класике у Вршцу, прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра, Златни витез за режију представе Златно руно Б. Пекића у Москви, награда за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића у Истанбулу итд.
Реч композитора
Када ми је Горан рекао да хоће да ради Мале тајне као комад с певањем (ми мислимо да је то идеално за Србију) одмах смо приступили дискусији о томе какава је то музика која се простире од 1939. до шездесетих година 20. века. У почетку смо размишљали да би то требало да буду шлагери из тог времена, а онда смо одлучили да то буду оригиналне композиције које ће личити на музику тог времена, а бити сами за себе хитови који могу да се певају и данас. Био нам је потребан тесктописац стихова за сонгове и нашли смо га у сјајном песнику Бранку Стефановићу. Дуго сам размишљао о оркестру који свира такву врсту музике која почиње од Ђанга Ренарта и Грапелија, па до шездесетих година рокенрола. Тај оркестар је Hot club of Belgrade и кад смо све то нашли, заокружили смо идеју. Трудио сам се да музика буде шлагерска, али и да има везе са радњом комада. Да ли сам успео, видећете сами.

Зоран Симјановић (1946, Београд), je дипломирао на Факултету музичке уметности у Београду. Рано је почео да се бави рок музиком и основао је неколико  наших најпознатијих група (Силуете, Елипсе). Писањем сценске музике се бави од 1975. године. У своме стваралаштву је најдубље ослоњен на народне мотиве, електронску и рок музику. Компоновао је музику за 65 играних и више од 50 телевизијских филмова и серија, 45 позоришних представа и нешто више од 500 рекламних спотова у земљи и свету. Добитник је бројних награда у свим овим областима. Филмови за које је писао музику освајали су награде на највећим светским филмским фестивалима (Кан, Венеција, Монтреал, Манила, Сан Себастијан, Валенсија, Корзика, Истанбул). Писао је музику за представе у свим београдским позориштима, мјузикле Београдости, Рибе у мору, као и неколико кабареа. Сарaђивао je са Паолом Мађелијем у представu Мандрагола. Од 1993. године предаје примењену музику на Факултету драмских уметности, од 1999. до 2002. године је био ангажован на Факултету музичке уметности у Београду, а од 2000. до 2002. на Факултету драмских уметности у Цетињу. Предавао је и у филмској школи Дунав филма, Вишој електротехничкој школи, Академији уметности Браћа Карић, као и на Академији уметности у Бања Луци.
Добитник је награде града Београда за филм и радио-телевизијско стваралаштво за 2002. годину (за музику у филму Кордон  Г. Марковића и за троструки ЦД под називом Једна тема – један филм), награде асоцијације филмских критичара FIPRESCI (најбоља музика у филмовима Турнеја и Фалсификатор Г. Марковића, 2009. и 2013), награде Лифка на Палићком фестивалу европског филма (2012), награде фестивала Cinema City за допринос филмској уметности (додељена на концерту који је организовао поводом обележавања 100 годишњице смрти Стевана Мокрањца у Новом Саду (2014). Године 2013. су на концерту у центру Сава (поводом једног века српског играног филма) изведене Слике са филмова компоноване специјално за хор Collegium musicum, док је Београдска филхармонија на свом концерту извела, за ту прилику написану, Филмску свиту са 15 ставова (филмова). Његова New ideas симфонија изведена на Калемегдану, прва је симфонија написана и изведена у самосталној Републици Србији. Члан је Европске филмске академије (ЕФА), SACEM-a, француског удружења композитора као и ASIFE, светског удружења за анимирани филм.

српски

Little Secrets by Markovic, od (2016/2016), W reżyserii Goran Marković,, Dyrygent Vesna Curcic-Petrovic, Madlenianum, Belgrad, Serbia

Udział w spektaklu (Obsada & realizacja )

Obsada

Załoga

Program, informacje i streszczenie

Zdjęcia

Dalsza lektura

Daty i miejsca występów

Miejsca